Украдена и повраћена Јела Сунорића 0001    Фалио се Сењанине Иво 0002    А у Сењу пред дружином својом, 0003    Да ће градит танахну галију 0004    Од лакога дрва смоковине, 0005    На њу весла тешке буковине 0006    А арболе од шишљиковине, 0007    На њу једра од свиле модрице 0008    Да се модри као сиње море, 0009    Да с’ у мору познати не може; 0010    Да ће робит крајем Далмацију 0011    До Новога, града бијелога 0012    Све до б’јела Сунорића двора 0013    Поробити дворе Сунорића, 0014    Заробити Сунорића Јелу, 0015    Вјереницу Рајковића Божа, 0016    Довести је Сењу бијеломе 0017    Сестри Анђи својој за робињу. 0018    Што је реко, то је учинио: 0019    Он сагради танахну галију 0020    Од лакога дрва смоковине, 0021    На њу весла тешке буковине, 0022    А арболе од шишљиковине, 0023    На њу једра од свиле модрице, 0024    Па заједри испод Сења града. 0025    Он ми роби крајем Далмације 0026    До Новога града бијелога; 0027    Он је Нови здраво поробио 0028    И одвео Јелу Сунорића, 0029    Довео је Сењу бијеломе 0030    Анђи сестри својој за робињу. 0031    А кад види Рајковићу Божо, 0032    Што учини Сењанине Иво, 0033    Он приправи танахну галију, 0034    На њу крца трга свакојега: 0035    Свиле, платна, сјајних огледала, 0036    Па заједри до Сења б’јелога. 0037    А кад Божо под Сењ б’јели дође, 0038    Он ми посла младога телала, 0039    Да телали по Сењу б’јеломе: 0040    Да је сваке дошло трговине, 0041    Свиле, платна, сјајних огледала! 0042    То је чула сестра Иванова, 0043    Пак дозивље своју робињицу, 0044    Робињицу Јелу Сунорића, 0045    Пак ми пођу Сењу на обалу 0046    И од брода дозивље трговца: 0047    „Трга носи Сењу на обалу, 0048    Да ја млада купујем дјевојка, 0049    Изабирем, што је мени драго!” 0050    Проговара Рајковићу Божо: 0051    „Не ћу, млада од Сења дјевојко. 0052    Кад сам прије продавао трга, 0053    На обалу ја сам износио: 0054    Трговину моју су разн’јели, 0055    А нису ми ни полу платили. 0056    Шетај у брод, од Сења дјевојко, 0057    Изабири, што је теби драго!” 0058    Кад то чула сестра Иванова 0059    Свила скуте, у брод ушетала 0060    А поред ње Јеле Сунорића. 0061    Стала млада избират дјевојка. 0062    Носи Божо везену мараму: 0063    „Је л’ ти драга, од Сења дјевојко?” 0064    То видјела Сунорића Јела, 0065    Пак поцмили како гуја љута: 0066    „Боже мили, чуда великога! 0067    То је моја везена марама. 0068    Коју ја сам у Новоме везла, 0069    А сада се по Сењу продава!” 0070    Кад то чула сестра Иванова, 0071    Замлатицом једном је удрила, 0072    А мрнари пос’јеку гумине 0073    И заједре испод Сења града. 0074    Кад дјевојка избра трговину, 0075    Она скупи и плати трговцу, 0076    Иде да ће б’јелу Сењу поћи, 0077    Али Сења ни видјет не може. 0078    Хтјела млада скочити у море, 0079    Ухити је Рајковићу Божо 0080    За свилене дјевојчине скуте. 0081    Говори јој Јеле Сунорића: 0082    „Нека знадеш, сестро Иванова! 0083    Ти си мени зла у Сењу била, 0084    Ја ћу теби гора у Новоме.” 0085    Здраво Божо дође до Новога 0086    И доведе вјереници својој 0087    Анђелију младу за робињу.